Sesalačka pećina Sesalac Sokobanja
Na 19-tom kilometru od Sokobanje, kada se krene putem ka Knjaževcu, i prođe selo Sesalac dolazi se do čuvene Sesalačke pećine, koja kao deo turističke ponude Sokobanje okuplja sve veći broj ljubitelja netaknute prirode. Do sela vodi asvaltni put, a od sela do pećine solidan makadamski, koji samo na nekoliko kratkih deonica zahteva malo oprezniju vožnju. Na pola puta kroz selo sa desne strane (preko puta ribnjaka) nalazi se kamena česma iz turskog doba , nažalost zatrpana do pola i bez ikakvog obeležja ko, i kada je je podigao ovu česmu. Inače, sama pećina i njena uređena okolina predstavlja pravo prirodno bogastvo za sve prave ljubitelje netaknute prirode. Sama pećina ima dva hodnika, levi, koji nije ispitan i samim tim nije ni osvetljen, te se ne preporučuje posetiocima da se bez preke potrebe kreču njim, i desni, u dužini od otprilike oko dvestotina metara koji je osvetljen i kojim posetioci mogu bezbedno da se kreću. U samoj pećini posetioci mogu videti predivne ukrase, stalagmite i stalaktite u zelenoj, sivoj, beloj pa do jarko crvene boje, pogotovu u zadnjem delu same pećine. Na polovini puta kroz pećinu, a sa leve strane nalazi se prostorija sa malim kadama i jednim hodnikom. Prostorija se lako nalazi jer pored nekoliko prirodnih stepenika ima i tri stepenika napravljena od gvožđa. Inače sam ulaz u prostoriju je uskog ovalnog oblika pa se nevičnim postiocima preporučuje samo razgledanje sa ulaza, jer je i ona osvtljena. Od živog sveta u pećini mogu se vdeti slepi miševi i paukovi, ali oni ne predtavljaju nikakvu opasnost za posetioce je su danju neaktivni i teško se mogu primetiti.Pećina ima dva otvora. Glavni ulaz i sa desne strane prostrane dvorane manji, kroz koji dolazi Sesalačka reka koja protiče kroz nju, izlazeći na glavnom ulazu pećine. Iznad gornjeg, manjeg ulaza podignuta je na reci betonska brana koja stvara malo jezero u kome leti posetioci mogu naći osveženje. Izletište je uređeno drvenim stolovima i klupama, sa jednom velikom nastrešnicom koja poseduje sruju i osvetlenje i obeleženim mestima za roštilj.
Jedina mana je to što pored prekidača kojim se pali svetlo u pećini ne postoji nikakvo upozorenje ili na bilo koji način obaveštenje da nekog već ima u hodnicima, po može doći do nenamernog gašenja svetla od strane posetilca koji ne znaju da li nekog već ima u pećini ili ne, pa se preporučuje svima onima kojižele da obiđu hodnike do kraja kao obavzni rekvizit ponesu ispravnu baterisku lampu.
Light Awash извођача Kevin MacLeod је лиценциран по лиценци Creative Commons Attribution (
Извор:
Извођач:
Svaki verski, nacionalni i politički komentar biće uklonjen
Više na sajtu:
SOKO GRAD - USPON DO VRHA
U ovom videu imacete prilike da vidite citav uspon do samog vrha Soko Grada,dosta lepih predela i prirode takodje. Ostanite do samog kraja i uzivajte drugari,veliki pozdrav :) Subscribe Lajk i Share ako vam se video svidja.
Soko-grad i Lepterija
09.07.2019. Peti dan našeg boravka u Sokobanji proveli smo na čuvenoj Lepteriji, najpoznatijem banjskom izletištu i obišli smo obližnji Soko-grad.
Lepterija je svojevrsna oaza netaknute prirode koja se nalazi 2 km jugoistočno od Sokobanje, u srcu klisure reke Moravice. Ovaj proplanak je smešten na levoj obali reke i do njega se iz banje stiže uzanim asfaltnim putem. Mesto je idealno za prijatan porodični odmor. U hladu stoletnih stabala je smešteno dečje igralište (klackalice i ljuljaške), a odrasli se mogu smestiti za nekim od mnogobrojnih drvenih stolova. Tu je i restoran otvorenog tipa i vila u kojoj se može prenoćiti.
Sa Lepterije se drvenim mostićem može preći na desnu obalu Moravice, a onda stazica vodi ka Bogorodici u steni. Reč je o uvali neobičnog oblika koja neodoljivo podseća na Bogorodicu sa Hristom u naručju. Prilaz uvalici je prilično nepristupačan i ka njoj se upućuju samo najsmeliji. Potrebno je dosta spretnosti i opreznosti, jer svaki pogrešan korak znači pad niz vertikalnu liticu.
Stotinak metara ispred Lepterije se nalaze crkva Presvete Bogorodice (sa desne strane asfaltnog puta) i restoran Pećina (levo).
Crkva je obnovljena u prvoj deceniji 21.veka na temeljima srednjovekovne svetinje. Do nje vodi stazica od tucanika duga pedesetak metara.
Do restorana Pećina se stiže stazom dugom 200 metara, a na njenom kraju je i proširenje na kome se možete parkirati. Sa parkinga se kamenim stepenicama spuštate do drvenog mostića preko Moravice, koji vas vodi pravo u restoran. Restoran se nalazi u velikoj okapini i nudi raznovrsnu hranu izvanrednog ukusa.
Ako se sa Lepterije uputite uzvodno, levom obalom Moravice, nakon 800 metara stižete do zidina Soko-grada. Ovo srednjovekovno utvrđenje je podignuto na temeljima antičke preteče. Pretpostavlja se da je grad podignut u 6. veku, za vreme vladavine cara Justinijana. Stefan Nemanja ga je zauzeo 1172. godine, a pod tursku vlast pada 1398. godine. Danas su delimično očuvane tri kule i podzemna prostorija koja je služila kao cisterna za vodu. Gradske zidine nisu u zavidnom stanju, pa preporučujemo pažljivo kretanje.
Na putu od Lepterije ka Soko-gradu možete se okrepiti hladnom vodom sa izvora Vodomara (Vodomar je ptica koja je indikator čiste sredine) i obići pećinu Hajduk Veljka.
Poseban ugođaj pruža kretanje kraj nestvarno lepe Moravice, koja je pravi melem za dušu i telo.
Uživajte!