Potpecka pecina - Potpece Cave
Potpećka pećina
O prirodnim lepotama Zlatiborskog kraja je mnogo toga napisano...
Predivni vidikovci, još lepša jezera, biljni i životinjski svet su samo neke stvari na koje bi svi trebali biti ponosni.
Biti ponosan, u normalnim okolnostima, podrazumeva i ulaganje i očuvanje istih. Po svemu sudeći, u Srbiji je malo ko ponosan..
Mogu reći da su stanovnici Zlakuse i Potpeći, ponosni na lepotu koju čuvaju u svom kraju.. Ponosni su što imaju Potpećku pećinu..
Obeleženo i sredjeno, baš kako i zaslužuje jedna ovakva lepota. Okolina koja ostavlja bez reči. Već na silazu sa magistralnog puta, sam pogled na grnčariju ostavlja trag u sećanju. A pećina, sa ulaznim portalom od 50m, je najviši pećinski ulaz u Srbiji a spada medju najvišlje na Balkanu..
Ljudi iz turističke organizacije Užica su čak i drski sa svojim ponosom,pa su zadužili i vodiča koji će vam rado odgovoriti na pitanja, i lepo objasniti sve. Ne samo u vezi pećine, već i u vezi grnčarije, po kojoj je Zlakusa jedinstvena na svetu.. Pokazaće i mesto sa kojeg se vidi „Mamut“, podeliće sa vama i predivnu priču o nastanku sale zmajeva, upoznaćete i prolaz slepih miševa kao i košnicu i orla...
Vaše je samo da, na putu za Zlatibor, stanete kod mesta gde se prodaje grnčarija iz Zlakuse.. a sve ostalo je jedna predivna priča, koja se retko dešava u Srbiji, a koju ćete rado prepričavati dalje...
Beautiful Nature - Stopića pećina – Serbia
Stopićа pećinа se nаlаzi nа severnoistočnoj strаni plаnine Zlаtibor, između selа Rožаnstvа i Trnаve. Pećinа je rečnа pećinа, kroz koju protiče Trnаvski potok. Sаstoji se od tri speleološkа i hidrološkа horizontа: periodično poplаvljeni, rečni horizont i nаjmlаđi horizont pukotinа. Dobilа je ime po zаseoku Stopići, koji pripаdа selu Rožаnstvu. Prve pisаne podаtke o Stopićа pećini, ostаvio je Rаdosаv Vаsović, 1901. godine u Zаpisniku Srpskog geološkog društvа, а prvа speleološkа istrаživаnjа obаvio je nаš veliki istrаživаč i tvorаc nаučne speleologije, Jovаn Cvijić 1909. i 1913. godine.
Stopića cave (Serbian: Стопића пећина, Stopića Pećina) is a limestone cave near Sirogojno, on the slopes of Mount Zlatibor in the Dinaric Alps, in western Serbia.
Die Stopica Höhle befindet sich an der nordöstlichen Seite des Gebirges Zlatibor, und über ihr verläuft die Straße Uzice-Sirogojno. Die Höhle hat eine Oberfläche von etwa acht km2, und an manchen Stellen ist sie bis 50 m hoch. Das ist eine Flusshöhle, und durch sie fließt der Bach Trnavski, der das Mikroklima bedeutend beeinflusst.
Potpećka Pećina - Drežnička Gradina (Potpeć Cave - Drežnička Gradina)
24. 09. 2016. PK Železničar iz Beograda i PK Era iz Užica u poseti Potpećkoj Pećini i na pešačenju do Drežničke Gradine i nazad / The mountaineering clubs Železničar Belgrade, and Era Užice on a visit to Potpeć Cave and a hike to Drežnička Gradina and Back
Rcanska Pecina - Krst - Stanojev Vrh - Rcanska cave - Cross - Stanoje's peak
Destinacija u blizini Guce, selo Rti.
Potpećka pećina selo Potpeće iz vazduha - DJI Spark
Druženje generacije - Potpeće 2015
Reka Djetinja poplavila Zlakusu.
Riblji restoran PECINA ..... Potpecka Pecina Zlakusa Zlatibor
Mesto za prave hedoniste..........
Nalazi se na magistralnom putu Beograd - Zlatibor - Jadransko more,
odnosno Užice -- Požega.
Udaljenost:
Beograd 188 km
Užice 14 km
Požega 12 km
TV5 - Posetite Potpećku pećinu
ZLOTSKE PECINE Lazareva pecina - Vernjikica
ZLOTSKE PECINE Lazareva pecina - Vernjikica
Bimax video
UKRATKO: Zlotske pecine se nalaze u Zlotskom kraju na ulazu u
Lazarev Kanjon.Radi se zapravo o pecinskom sistemu koji se sastiji od cve zasebne pecine,za koji se predpostavlja da su medjusobno povezane a to su: Lazareva Pecina i Vernjkica.
U Vernjikici se nalazi najveca pecinska dvorana na teritoriji Srbije.
Pecine su zatvorene resetkama i moguce su samo placene posete uz odgovarajuceg vodica.
ISTORIJA: Za razliku od mnogih pecina u Srbiji koje su ispitivane jos u 19 veku,pecinski sistem poznat pod nazivom Zlotske Pecine tek je nedavno privukao paznju istrazivaca.
Pecine su 1959 godine poceli da istrazuju D.Cvetkovic i B.Markovic,da bi ih u periodu od 1960 do 1962 godine istrazivao D.Gavrilovic.Konacno 1978 godine zaslugom Dr.Radenka Lazarevica i speleoloske ekipe iz Valjeva,pecine su otvorene za javnost.
KAKO DO ZLOTA: Zlot se nalazi na 18 kilometru od Bora i do njega se Autobusom stize preko Brestovacke Banje ili novim Zlotskim putem koji je kraci za par kilometara.
Za one koji nemaju automobil resenje je Autobus koji polazi iz Bora.Od bora do Zlota dnevno se saobraca vise autobusa.
Sve manje ribnjaka na reci Petnici u Užičkom kraju, alternativa-seoski turizam
U Užičkom kraju, na reci Petnici, koja izvire ispod same Potpećke pećine, nalaze se na desetine ribnjaka sa kvalitetnim pastrmkama.
LAZAREVA PECINA
Priča o čuvenoj Lazarevoj, odnosno Zlotskoj pećini.
#nadohvatruke Label and copyright: Matelli Media Niš
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale ili javno emitovanje bez saglasnosti autora !!!
Riblji restoran VODENIČAR-selo Potpećka
Nadomak Užica, u mestu Potpećka, , blizu Potpećke pećine, nalazi se restoran Vodeničar okružen lepim i prijatnim ambijentom.
Potpecka Pecina 1
Потпећка пећина је споменик природе који се налази у месту Потпећ, које се налази 14 километара југоисточно од Ужица. Њен потковичасти улаз се налази на стрмој кречњачкој литици, у подножју Дрежничке градине (932 m нмв). Са висином од 50 метара и ширином од 12 метара при дну односно 22, метара при врху, представља највиши пећински улаз у Србији.
По свом настанку, пећина је изворског типа, пошто је настала од водотокова који пониру у Дрежничкој долини и по изласку из пећине стварају речицу Петницу, која се улива у Ђетињу. Сачињава је два главна спрата пећинских канала:
Горња пећина (старији)
Доња пећина (млађи)
односно три групе канала (на основу морфолошко-хидролошке еволуције):
фосилни (Горња пећина)
периодски активни (дужи део Доње пећине)
стално активни (најновији подземни ток)
У њеној унутрашњости, на њеном почетку, нађени су остаци људи из неолита (керамика, кременско оруђе и обрађени јеленски рогови).
Пећину су истраживали Јован Жујовић (1893), Јован Цвијић (1914) и Раденко Лазаревић (1957,1972—1978), да би њено уређење за туристичке посете отпочело у мају 1980. године. За јавност је отворена 19.09.1984. године и њен уређени део обујвата дужину од 555 метара и површину од 3.562m², док се њена укупна дужина процењује на 8 до 10 километара.
BOGOVINSKA PEĆINA Boljevac Srbija
Боговинска пећина налази се на територији општине
Бољевац, од кога је удаљена 12 километара ,од
Параћина 62 км. а од Београда 220. километара,
на источном ободу Јужног Кучаја у атару села Боговина.
Једна од најлепших пећина у Србији, иначе спада у
заштићено природно добро III категорије. Својом
дужином од преко 6000 хиљада метара, дуго је била
најдужа пећина у Србији. Уређено је 540 метара
стазе која је уздигнута од речног корита и омогућава
несметан приступ до најлепших дворана пећине.
Сама пећина има велики број дворана, али се у
уређеном делу пећине по својој лепоти и богатству
пећинског накита посебно издвајају четири дворане.
Концертна дворана – где је северни зид дворане
обложен монументалним украсима, са кубетом
и саливима разних боја. Делује свечано и имозантно,
а због акустичности добила је назив Концертна дворана.
Рударска дворана – налази се на тераси са десне стране
речног канала. Посвећена је боговинским рударима.
Дворана киклопа – располаже обиљем накита претежно
сталагмитске скупине. Централно место заузимају
Киклопи по којима је дворана и добила име. Лево од
Киклопа истиче се пећински стуб, раскошан, светлуцав
и накинђурен, који је добио назив Влашка млада, а
између Киклопа и Влашке младе налази се један ниски
сталагмит који личи на мајку са дететом у наручју.
Хајдучка дворана – добила је назив по сталагмиту
румене боје, високом 10. метара, чије је постоље 2 метра,
и који симболизује Хајдук Вељка. Близу Вељка, из таме,
изронила је његова верна и храбра сапутница – Чучук
Стана.
Постоји могућност групног обиласка (до 20) посетилаца
и не уређеног дела пећине, али тада се ангажују посебно
обучени водичи.
Филм је награђен доделом Специјалног признања за промоцију
природних лепота Србије на трећем интернационалном фестивалу
туристичког и еколошког филма ВРМЏА ФЕСТ 2019. у Врмџи
06. јула 2019. године.
Сваки национални, верски и политички коментар биће уклоњен.
Више на сајту: