Сербия. Нови сад. Овчар Баня. | Serbia, Novi Sad. Ovchar Banya.
August 2015. Serbia. Novi Sad. Ovchar Banya. Monastery Jovanie, Uspenie.
Август 2015. Сербия. Нови Сад. Овчар Баня. Монастыри Йование, Успение.
Manastir Novo Hopovo (serijal Biseri duhovnosti Fruške gore, pripoveda pesnik Pero Zubac)
Манастир Ново Хопово, са црквом св. Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. Садашња црква подигнута је 1575-1576. године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној св. Стефану, озидан је 1751-1758. године. Зграде манастирских конака настајале су постепено од 1728. до 1771. године, чиме је црква окружена са све четири стране. Хоповско фреско-сликарство једно је од најзначајнијих на балканском уметничком подручју. Иконе на иконостасу радио је најзначајнији српски барокни сликар Теодор Крачун. Манастир је познат по својој монументалној архитектури, фреско-декорацији, културно-просветној и историјској улози.Током 17. века урађена је фреско-декорација унутрашњих зидова. У то време значајне су и врло честе везе између манастира Хопова и Русије, као и Свете горе.
Приликом повлачења Турци су 1688. године спалили цркву, али је она већ идуће године обновљена. Од обнављања Пећке патријашије 1554. године Хопово је друга резиденција београдско-сремског митрополита. С тога су сремску епархију у 18. веку називали и хоповска епархија. Још у 16. веку овде су пренете мошти светог Теодора Тирона. Почетком 18. века у Хопову делује сликарска школа коју су водили Арсеније Зограф и Нил. Од 1. јула 1757. до 1. новембра 1760. године у њему је боравио Димитрије Обрадовић, који се овде замонашио и добио име Доситеј. Манастир са богатом библиотеком и ризницом посебно је страдао током Другог светског рата. Радови на рестаурацији цркве почели су 1949. године. Озбиљнији радови на адаптацији манастира извршени су у периоду од 1952. до 1962. године. Међутим, тек програмом адаптације и рестаурације фрушкогорских манастира Покрајински завод за заштиту споменика културе је током 1987-88. године извео неопходне радове на адаптацији и рестаурацији манастира Ново Хопово. Године 1998. изграђен је нови звоник, чиме је у знатној мери овом манастиру враћен некадашњи сјај. Настојатељ манастира је Архимандрит Павле Јовић.
20140607 Delom Zapadnog Srema
Делом Западног Срема /Општина Шид/: Манастир Света Петка, Сотско језеро, Манастир Привина Глава, Шид /Музеј наивне уметности Илијанум, Галерија слика Сава Шумановић/, Моровић /рибњак и утврђење/
Занимљив говор проте Ђорђа Воларевића.
Водичи Драган Пурић и Милан Гркинић.
Музика Alexander Blu /Instrumental/
Сниматељ Деле, Адашевци /Dele Gakovo, drdele`s channel YouTube, dele_gakovo@yahoo.com/
20150117 15. Pavlasov memorijal 1
15. меморијал Игњата Павласа
Фрушка гора, 17.01.2015.1: Манастир Беочин - Осовље - Црвени чот 539мнв - Павласов чот 531мнв - Исин чот 522мнв - Манастир Беочин
Организатор ПСД Поштар Нови Сад.
Водичи др Милан Бреберина, Цветин Ристановић, Илија Петровић И Горан Ђуричић.
На спомен обележју др Игњату Павласу говорили Исо Планић, Илија Петровић и др Милан Бреберина.
Музика: Silent Partner.
Сниматељ Деле, Адашевци.
Trag: Manastiri Fruške gore - riznica svetosavlja
U južnom delu Vojvodine, između reka Save i Dunava, pruža se živopisna Fruška gora. Na prostoru od pedeset kilometara dužine i deset širine, smešten je dvadeset jedan manastir. Tokom XVI i XVII veka bilo ih je više od pedeset.
Ova jedinstvena kulturno-istorijska celina je 1990. godine proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za republiku Srbiju, a predložena je i za upis na listu svetske baštine Uneska.
Od vremena nastanka manastiri su nebrojeno puta pljačkani, rušeni i napuštani. Najozbiljnije su stradali tokom Drugog svetskog rata. Tako se Fruška gora danas, s pravom, svrstava među najznačajnije riznice pravoslavnih svetinja. Većina manastira sagrađena je pod uticajem moravske i raške graditeljske škole, a vremenom su radikalno rekonstruisani.
Burna istorija, arhitektonska i likovna lepota i naročito uloga duhovnog središta srpskog naroda, doprineli su velikom značaju fruškogorskih manastira u kulturno-istorijskom nasleđu Srbije. Veliki broj manastira ima i sve brojnije monaštvo.
Kako je izgledao život u manastirima nekad, a kako izgleda danas istraživali smo za ovu
emisiju serijala Trag.
Autor: Simo Budimir
Snimatelj: Milivoje Sarić
Montaža: Imre Jakabfalvi
Urednik: Ljubisav Aleksić
Odgovorni urednik redakcije Aktuelnosti: Dragan Stojanović
Copyright: RTS
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Šid train station Serbia.....as shid as it sounds
Lovely Serbian people but bad energy in that train station. I was talking really quietly because the police were a bit scary.
MANASTIR SUVODOL ZAJECAR | www.booking-hotels.biz
MANASTIR SUVODOL ZAJECAR, ZAJECAR, booking-hotels.biz, Travel, Tourism, Life, Cultural Heritage, Hotel Srbija TIS, Zajecar, felix romuliana, gamzigradska banja, sauna, hipodrom, dani zorana radmilovica, kulturno leto, zvezdan, bor, thermal, termal, rehabilitacija, wellness, obilazak, beograd, belgrade, novi sad, nis, knjazevac, kladovo, negotin, dijana, mediana, golubacki grad, dunav, srbija, putovanje, turizam